Поређење редовног посла и мрежног маркетинга

Posao ili netvorking

Posao ili networking

ћирилица | latinica

У реду, сад када мислим да је постало мало јасније шта је у ствари мрежни маркетинг, хајде да видимо колико заиста може бити интересантан.

Велика већина популације је научена на један образац живота. Почевши од основне школе, па докле год да се неко образује, у класичним/стандардним образовним установама стичемо одређена знања, али нам се миц по миц, усађује један одређени образац живота.

Колико пута сте чули реченицу: Само ти учи… заврши факултет, па ћеш имати добар посао. Ова “мантра” се понавља већ деценијама од стране родитеља. Наравно у најбољој намери, како би деца имала бољи и лакши живот. И то је сасвим у реду.
Оно што није у реду јесте чињеница да је овакав приступ и образовању и раду веома застарео.

Уколико имате више од 30 година, вероватноћа је да су Ваши родитељи стекли пензију радећи у једној фирми од првог дана, односно највећи део свог радног века. За њих је то нормално. Завршиш школу, запослиш се и више не бринеш о томе. Сталан посао и сигурна плата, је данас само део рефрена једне песме.

Зашто је тако?

Једноставно је. Цео свет се променио. Технологија је унела велике промене у начину производње. Интернет је омогућио нове видове комуникације и дистрибуције. Средства саобраћаја су далеко ефикаснија. Начин градње се променио. Начин становања и живота. И све то у само 100 протеклих година. Погледајте само како је живот изгледао 1916. У самом напону индустријске револуције. А затим се окрените око себе.
Ту врсту перспективе многи људи данас немају, па зато и даље живе и раде по правилима која су постављена пре 100 или више година. И која су била одлична неко време. Али данас више не важе. У данашње доба је сасвим нормално и за очекивати да неко у свом радном веку промени неколико фирми. Сасвим је нормално да се тражи боље решење, боље плаћено, лакше радно место у односу на оно на ком сте сада. Више раздаљине нису проблем, па ни границе.

Оно што се сад поставља као изазов је нови концепт рада.

Раније је било нормално да одеш на посао, одрадиш своје и враћаш се кући. Данас је све више конкретан учинак одредница висине прихода – плате, али и мерило вредности радника. Ко није у стању да постигне одређене циљеве/норме данас добија отказ. Нема милости. А циљни нормативи расту из године у годину.
Једна је само заједничка ствар остала иста. Без обзира у ком веку радили, ако радите за неког, правило је исто…. радите 40 сати недељно, наредних 40 година, за 40% прихода које сад остварујете.
Знам и јасно ми је да без редовних послова и без рецимо сигурних примања у данашње време није могуће преживети. Ја још увек радим такав редован посао, за плату. Фиксну плату. И баш та чињеница, да је плата фиксна, ме је натерала на размишљање и на тражење неког бољег решења. Јер.. да ли сте чули да се ико обогатио од плате? И шта је та плата урадила мом, а и Вашим животима?

Били свесни или не, потпуно је дефинисала све аспекте нашег битисања.

Са таквом платом, каква год она била, Вама, мени, свима… нам је директно одређено где ћемо живети, како ћемо се хранити, облачити, која кола возити (ако их си можемо приуштити), па до те мере да нам је одређено и колико деце ћемо имати. Наравно ништа директно. Али кад ставите на папир X износ плате и поделите на Y обавеза и трошкова… све Вам се само каже. У случају неког непредвиђеног дешавања, посежемо за кредитима и тиме нам остаје још мање од плате. Боловање? Још мање.. А у случају престанка радног односа (који није пензија)?
Оно што желим рећи је да сигурности у “правом” послу одавно нема и да су правила игре веома пооштрена, а надокнада за рад све мања. Сведоци смо да чак ни ниво стручности више ништа не значи и не гарантује. Уз све то је и оно правило 40/40/40 полако прерасло у 40/50/40 пошто су људи често приморани да раде и дуже од 40 година. Просто немају избора.

Зато велики број људи ради неки додатни или чак додатне послове. Што је сасвим добра опција за допуну кућног буџета, а ако додатног посла има довољно и ако је добро плаћен, може да се живи мало опуштеније, па да се створи летовање, зимовање… нов ауто…

Све ово има једну ману.

Време. Сви имамо истих 24 сата дневно на располагању и ако се расподелимо на 2 или више послова, чак и ако смо довољно финансијски компензовани, где нам оде време? Кад проводимо време са породицом? Са пријатељима? Да ли уопште имамо времена да се посветимо нечему што нас лично занима/интересује? Хоби? Спорт? И сваки али баш сваки “редован” класични посао доноси приходе само док се њиме бавимо. Оног момента кад се престанемо бавити било којим од тих послова, приходи се смањују.
Свуда, осим у мрежном маркетингу.
Уколико се неко одлучи да се бави мрежним маркетингом као ПОСЛОМ, значи озбиљно и одговорно као што ради посао за који прима фиксну плату и ако то уради на прави начин, много раније може себи обезбедити пасивни приход – пензију.

Како је ово могуће?

Једноставно, зато што је структура награђивања у свим компанијама које се баве мрежним маркетингом, односно које своју робу или услуге дистрибуирају на овај начин, тако конципирана, да кад једном одрадите добар посао, ТРАЈНО бивате награђени за то. Као нпр. писац, који кад напише и објави књигу, доживотно добија тантијеме од продаје те књиге.

Но, немојте се заваравати да је мрежни маркетинг лак посао. Није. Ако га не радите, као што већ рекох пар редова раније, озбиљно и одговорно, немојте ни почињати. Без обзира шта Вам ко рекао, иако је могуће за кратко време зарадити много новаца и “завршити” посао у мрежном маркетингу, то је више изузетак него правило. Реално, таквих људи (као и у свим пословима) има око 5 до 7% у односу на све оне који се баве овим послом. И то је сасвим у реду. Ти људи су вероватно и пре уласка у мрежне воде имали успеха у послу којим су се бавили, па су самим тим имали бољу стартну позицију.
Овај сајт и текстови које пишем ионако нису намењени њима. Већ просечним људима, попут мене, који имају своје свакодневне послове, обавезе и изазове. Онима који желе да се извуку из машине, колотечине, која на жалост нигде не води.

И Вама кажем следеће:

Ако се одлучите за мрежни маркетинг као браншу у којој желите да радите, дајте себи 3 до 5 година рок да дођете до “пензије”. Одаберите компанију која највише одговара Вашем менталном склопу, у тој компанији пронађите особу – ментора која ће Вас водити кроз посао и СЛУШАЈТЕ шта та особа има да Вам каже. И наравно УЧИТЕ. Уколико не будете радили на себи, учили нове вештине, нове технике па и технологије, не помаже ни ментор ни компанија. А од свега је најбитније да све ово поткрепите озбиљношћу и посвећеношћу.

Награда је фантастична. Награда је права пензија, али не за 40 година, већ за 5. А у пензију може да иде или онај ко ју је за(од)радио или ко има толико уштеђевине или пасивних прихода (новчаних прилива за које више не мора да одваја време ни рад) да више не мора да ради. Опција један је обећана – више није загарантована – након 40 до 50 година рада за неког, а опцију два може свако од нас себи обезбедити. Можда је чак и теже, али није 10 пута, колико је краће.

По мом мишљењу, вреди.

До нове лекције, може Шер може Твит или Гугл плусић и наравно коментар испод.

Хвала Вам на пажњи.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *